Filtracija – cirkulacija vode
Odstranjivanje mehaničke nečistoće iz bazenske je važan korak u održavanju bazenske vode. Za tu svrhu koriste se uređaji za cirkulaciju vode, koji se uglavnom sastoje od pumpe i filtera. Za manje bazene filteri su najčešće sa papirnim uloškom a za veće bazene  se koriste se filteri sa peščanim punjenjem. Odstranjivanje nečistoće sa dna bazena se vrši usisivačem koji se najčešće priključuje na cirkulacionu pumpu. Cirkulaciona pumpa i filtracija treba da bude u funkciji najmanje 2 puta po 5 sati dnevno. Povećanjem temperature vode treba povećati i vreme filtracije. Po velikoj vrućini vreme filtracije podići na 2 puta po 7 sati dnevno.
 

Flokulacija
Sitnu plivajuću koloidnu nečistoću u vodi bazena, kao što suna primer alge, filteri nisu u stanju da odstrane. Voda u bazenu od tih materija postaje opalna, što se može odstraniti samo dodavanjem sredstava za flokulaciju. Sredstva za flokulaciju sitne čestice skupljaju u veće pahulje, te se one mogu zadržati na filteru ili se mogu nataložiti pa usisati


pH-vrednost
Bitan parametar je pH-vrednost bazenske vode. Idealna pH-vrednost vode u bazenu je 7,2-7,6 Dezinfekcijsko delovanje hlornih preparata u baznoj sredini je puno slabije. Za smanjenje pH vrednosti bazenske vode se koristi takozvani pH minus preparat koji je najčešće na bazi natrijumkarbonata a za povećanje pH vrednosti se koristi pH plus preparat koji je na bazi natrijumbisulfata.

 
Ukupna alkalnost vode (total alkalinity-TA)
Ova vrednost predstavlja slobodni kapacitet vode za prihvat promene pH-vrednosti. To znači da pri dodavanju manje količine kiseline, pH-vrednost se menja u manjoj meri, ili se uopšte ne menja. Ako je ova vrednost previše niska ili previše visoka, teško je podesiti ph-vrednost. Idealna TA vrednost je između 80 i 120 mg/l. Ona se može izmeriti pomoću analizatora vode.


Dezinfekcija
Najveći broj mikroorganizama je bezopasan za ljudski organizam, ali neki od njih izazivaju bolesti ili infekcije. Ukoliko se ne unište, preko vode prelaze sa jednog čoveka na drugog. Za dezinfekciju bazenske vode se koriste najčešće preparati na bazi hlora. U poslednje vreme hlordioksid postaje dezinficijens koji se sve više koristi u tretmanu bazenske vode zbog jasnih prednosti u odnosu na hlorne preparate. Hlordioksid ima širi opseg delovanja, efikasan je protiv bakterija, algi, virusa. Sem navedenog, hlordioksid ne izaziva iritaciju očiju i sluzukože koja je karakteristična za hlor. Takođe, hlordioksid je slabiji koroziv od tradicionalnih hlornih preparata te je manje škodljiv po opremu. Hlor je efikasan isključivo u uskom pH opsegu dok hlordioksid zadržava efikasnost u širokom pH opsegu od 4-11.

Odstranjivanje algi
I  pored redovne dezinfekcije bazenske vode može da dođe do razmnožavanja algi. Odstranjivanje algi se vrši periodičnim šok tretmanom bazenske vode-podizanjem sadržine dezinficijensa ili upotrebom algicida. Najefikasniji algicidi su kvaternerna amonijačna jedinjenja koja ne sadrže hlor, a biološki se razgrađuju.