ŠTA JE KRPELJ?
Za početak, da li znate da krpelji nisu insekti, kao što mnogi misle, već su zglavkari, tačnije paukovi? Ove sićušne krvopije sa počecima toplog vremena (od aprila do oktobra) postaju aktivni i počinju da traže svog domaćina. Krpelji poseduju detektore koji reaguju na promenu svetlosti, temperaturu, miris, pa čak i na ugljen dioksid. S obzirom da se ne kreću mnogo, taj period čekanja domaćina nekada može da traje i do nekoliko godina.
LAJMSKA BOLEST
Kada napokon pronađu “žrtvu” (najčešće druge životinje, ali neretko i ljude), krpelji ne ujedaju odmah, već traže područja gde je koža najmekša. Nakon konzumiranja krvi, uvećavaju svoju telesnu težinu i do 400 puta. Ono što krpelje čini opasnim je da prilikom uboda mogu da prenesu veliki broj virusa i bakterija. Najzastupljenija bakterija kojom krpelj može biti zaražen je Borrelia, koja je uzročnik, svima nama poznate Lajmske bolesti. Lajmska bolest je registrovana 1975. godine, a prema nekim procenama, do 40% krpelja u Srbiji je zaraženo Borreliom! Ipak, ova bakterija ne mora da bude opasna, naročito ukoliko se ubod krpelja ustanovi u prva 24 sata.
ZAŠTITA OD KRPELJA
Ukoliko dođe do ujeda, prvi savet je da se obratimo lekaru, veterinairu, ili nekom drugom stručnom licu, jer ukoliko ga ne odstranimo na pravilan način, postoji mogućnost da krpelj ispovraća sadržaj u kome se nalazi bakterija, ili virus, a takođe postoji opasnost da se ne odstrani ceo krpelj. Za bezbedan boravak u prirodi trebalo bi da vršimo neke mere prevencije, a to su:
- edukacija
- obeležavanje terena na kom su detektovani krpelji
- izbegavanje neuređenih travnatih površina
- izbegavanje oblačenja svetle odeće
- upotreba preparata za zaštitu ljudi i životinja, a to su pre svega repelenati za zaštitu ljudi, kao i sprejevi, praškovi i šamponi za zaštitu kućnih ljubimaca
- upotreba hemijskih sredstva, na koja su krpelji vrlo osetljivi.